Pretraga


Tagovi Računar/Laptop x Prijava platformi x Encryption x Password x Computer/Laptop x

UZNEMIRAVANJE (značenje)

Napadi na ličnost koji izazivaju strah i nesigurnost, u kraćem ili dužem periodu, ali sa jačim intenzitetom. I ovde su na meti dostojanstvo i reputacija, kao i privatnost, a cilj je prinuda na promenu ponašanja - povlačenje iz javnosti, sa društvenih mreža, izbegavanje određenih tema i slično. 
 

Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Digitalna higijena Telefon/Tablet Enkripcija Malver Lokacija Prijava platformi Blokiranje korisnika Sigurnost Podrška Seksualno uznemiravanje Računar/Laptop Krivična prijava

INSTITUCIONALNA ZAŠTITA

Zbog toga što se ispoljava na različite načine, onlajn uznemiravanje se može povezati sa različitim krivičnim delima. 

Seksualno uznemiravanje u Krivičnom zakoniku se naziva Polno uznemiravanje (čl.182b) gde se eksplicitno pominju i verbalnu oblici napada. Ali da bi javni tužilac pokrenuo postupak, moraš da podneseš predlog. To znači da ne samo da moraš se obavestiti policiju i tužilaštvo, već se mora izričito zahtevati pokretanje postupka.

SAVET: Zahtevaj pokretanje postupka, jer su sudovi bitan stub zaštite od ovog oblika napada.

Ugrožavanje bezbednosti, jedna od posledica uznemiravanja, iz člana 138 Krivičnog zakona, može biti drugi osnov zaštite. U ovom postupku javni tužilac i policija imaju glavnu ulogu, na tebi je da prikupiš početne dokaze i podneš krivičnu prijavu. Naročito, ako si novinarka/novinar.

SAVET: Objasni detaljno kako, zašto i kada je nastao osećaj ugroženosti i zabrinutosti za sebe ili porodicu. Od toga zavisi uspeh sudske zaštite.

Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Digitalna higijena Telefon/Tablet Enkripcija Malver Lokacija Prijava platformi Blokiranje korisnika Sigurnost Podrška Seksualno uznemiravanje Računar/Laptop Krivična prijava

ALTERNATIVNA ZAŠTITA

Ozbiljan rizik predstavlja mogućnost da se uznemiravanje prenese u fizički prostor, zato je važno obezbediti fizičku sigurnost. Uputno je smanjiti korišcenje mreža, a pre svega onih kanala sa kojih dolaze napadi. Razgovoraj sa prijateljima, porodicom i partnerom.

Korišcenje opcija za blokiranje , filtriranje i prijavu napadača na društvenim mrežama može ponekad biti od pomoći. DeleteMe alat ti može pomoći da obrišeš lične informacije sa nekih sajtova. 

Povezivanje sa udruženjima i podrška što šire zajednice je dobar put da se uznemiravanje prebrodi.

Pored toga, analiziranje digitalnih tragova, kroz povezivanje sa istraživačkim novinarima i samostalnom analizom, dobar je način da se ne samo otkrije ko je napadač već da se izloži javnoj osudi.

Takođe, za novinarke u Srbiji postoji i inicijativa Novinarke protiv nasilja, a tu su i feminističke organizacije za pružanje podrške u slučaju nasilja, uključujući onlajn napade.

Ako misliš da napad sa interneta može da pređe u fizički, odmah pozovi policiju.

Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Digitalna higijena Telefon/Tablet Enkripcija Malver Lokacija Prijava platformi Blokiranje korisnika Sigurnost Podrška Seksualno uznemiravanje Računar/Laptop Krivična prijava

OSVETNIČKA PORNOGRAFIJA

Objavljivanje seksualno eksplicitnog sadržaja bez saglasnosti u cilju omalovažavanja, uznemiravanja, ucene ili izopačene zabave. Bez obzira na cilj, osvetnička pornografija predstavlja teško zadiranje u privatnost i nanosi duboku emotivnu štetu osobi koja je to preživela. 

Ovo je napad koji nikako ne bi smeo da prođe bez prijave policiji i tužilaštvu. U obzir dolazi nekoliko krivičnih dela.

Da bi tužilac pokrenuo postupak na osnovu polnog uznemiravanja (čl.182b Krivičnog zakona), moraš da podneseš predlog. To znači da ne samo da mora da se obavesti policija i tužilaštvo, već mora izričito da se zahteva pokretanje postupka.

SAVET: Zahtevaj pokretanje postupka, jer su sudovi bitan stub zaštite od ovog oblika napada.

Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje (čl.143), neovlašćeno fotografisanje (čl.144), neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka (čl.145) iz Krivičnog zakonika. Ova dela pokrivaju i samo snimanje, dakle ne mora da dođe do šerovanja na mrežama. Potrebna je privatna tužba koja mora da sadrži ime učinioca, kao i što više detalja, informacija i dokaza (gde se nalaze snimci, gde je bila kamera, itd).

Najbitnija je tvoja fizička bezbednost! 

Ako je napadač u tvojoj neposrednoj blizini, prijavi policiji i zahtevaj od suda izdavanje hitne mere neprilaženja.

Pre nego što odlučiš da obrišeš snimak, komentare, pretnje i slično, snimi ih jer su oni od suštinskog značaja za sudski postupak. 

Posavetuj se sa nevladinim organizacijama, ženskim mrežama i zajedno odaberite najbolju strategiju zaštite.

Prijavi ove snimke platformama i upoznaj se sa procedurama za skidanje nedozvoljenog sadržaja: Facebook ili ostale mreže.

I zapamti, čak i ako si dala pristanak da budeš snimana, to ne znači da si dala pristanak na deljenje po mrežama i nisi kriva za to što ti se dešava. 

Ako misliš da napad sa interneta može da pređe u fizički, odmah pozovi policiju.

Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Digitalna higijena Telefon/Tablet Enkripcija Lokacija Prijava platformi Reputacija Sigurnost Podrška Seksualno uznemiravanje Pornografija Računar/Laptop Krivična prijava

PRETNJE

Ugrožavanje fizičke i emotivne sigurnosti i spokojstva pozivanjem na nasilje, ubistvo, linč određene osobe ili čitave grupe, kao i pretnjama silovanjem i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja.
 

Pretnja je ozbiljna vrsta napada i ne treba čekati na njenu moguću realizaciju, već svaku pretnju treba dokumentovati i prijaviti policiji i tužilaštvu. 

Kako pretnja ima za posledicu ugrožavavanje sigurnosti, član 138 Krivičnog zakona koji to zabranjuje dobar je pravni osnov zaštite. 

U ovom postupku, javni tužilac i policija imaju glavnu ulogu, na tebi je da prikupiš početne dokaze  i podneš krivičnu prijavu. Ako si novinarka/novinar, za ovo delo je predviđena oštrija kazna.

SAVET: Objasni detaljno kako, zašto i kada je nastao osećaj ugroženosti i zabrinutosti za sebe ili tvoju porodicu. Od toga zavisi uspeh sudske zaštite.

Prijavi pretnje policiji, platformi, poslodavcu i dokumentuj ih .

Napravi svoju mrežu podrške koja će preuzeti proces monitoringa, dokumentovanja i prijavljivanja.

Zaštiti sebe - napravi pauzu od mreža ako to posao dozvoljava i ne izlaži se diskusijama koje mogu dodatno da te ugroze.

Pre svega osiguraj svoju fizičku bezbednost i ako misliš da napad sa interneta može da pređe u fizički, odmah pozovi policiju! 

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Telefon/Tablet Malver Prijava platformi Sigurnost Seksualno uznemiravanje Novinar/ka Strah Mediji Računar/Laptop Krivična prijava

DOKSOVANJE

Objava privatnih informacija kao što su adresa, porodične prilike, broj kreditne kartice, datum rođenja, ili slično, na jednoj ili više onlajn platformi - pa čak i u komentarima na nepovezani video ili tekst.

Bez obzira da li je neko zaista iskoristio podatke, doksovanje su može smatrati otvorenim pozivom na napad. S toga, u obzir dolazi ugrožavanje sigurnosti, iz člana 138 Krivičnog zakona. U tom postupku, javni tužilac i policija imaju glavnu ulogu, na tebi je da prikupiš početne dokaze  i podneš krivičnu prijavu. Naročito, ako si novinarka/novinar. 

SAVET: Objasni detaljno kako, zašto i kada je nastao osećaj ugroženosti i zabrinutosti za sebe ili tvoju porodicu. Od toga zavisi uspeh sudske zaštite.

Takođe, neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146 govori Krivičnog zakona o “saopštavanju” i upotrebi podataka za “koje nisu namenjeni” što se može povezati sa doksovanjem. 

U svakom slučaju, zabeleži sva mesta na kojima su podaci, dokumentuj i prijavi policiji.

Odmah prijavi neovlašćenu objavu ličnih podataka platformama na kojima su objavljeni, ali i policiji. Zahtevaj hitnu reakciju, insistiraj. Brza i efikasna reakcija je od ključnog značaja za sprečavanje nekontrolisanog širenja ličnih podataka po internetu.

Isključi lokaciju na telefonu i aplikacijama koje skupljaju te i slične podatke.

Sačuvaj kontrolu nad svojim nalozima, ograničavaj pristup svojim profilima, uspostavi dvostepenu autentifikaciju  , itd. 

Razgovaraj sa bliskim osobama, poslodavcem i kolegama, i insistiraj kod policije da kroz saradnju sa platformama uklone podatke, ako to tebi ne pođe za rukom kroz opciju prijave platformi.

Obriši ostale informacije o sebi koje slobodno lutaju onlajn, uz pomoć alata Deleteme .

Ako misliš da napad sa interneta može da pređe u fizički, odmah pozovi policiju.

Digitalni dokazi Lozinka Rezervni nalog Digitalna higijena Telefon/Tablet Lokacija Prijava platformi Curenje podataka Reputacija Sigurnost Seksualno uznemiravanje Identitet Korisnički nalog Računar/Laptop Krivična prijava

NAPAD NA PODRŠKU

Prijatelji, porodica, partneri, kolege, poslodavci, pa čak i svedoci napada često su targetirani na isti ili sličan način kao i osoba koja je primarno napadnuta.

Različite vrste napada podrazumevaju radnje koje se mogu povezati sa nekoliko krivičnih dela. Na primer, ako napad dovodi do ugrožavanja sigurnosti, član 138 Krivičnog zakonika  je dobar pravni osnov zaštite. U ovom postupku, javni tužilac i policija imaju glavnu ulogu, na tebi je da prikupiš početne dokaze  i podneš krivičnu prijavu. Naročito ako si novinarka/novinar, za šta je predvidjena teža kazna.

SAVET: Objasni detaljno kako, zašto i kada je nastao osećaj ugroženosti i zabrinutosti za sebe ili tvoju porodicu. Od toga zavisi uspeh sudske zaštite.

Razmotri takođe da li je napad uključivao uvrede, pretnje, onlajn uznemiravanje, doksovanje, lažno optuživanje i druge oblike digitalnog nasilja, kako bi se lakše utvrdili pravni osnovi sudske zaštite.

Pored konkretnih mehanizama zaštite za pojedinačne slučajeve, ponekad može pomoći da javno osudiš napad bez direktnog kontakta i imenovanja napadača. Ako se odlučiš za ovu taktiku, proceni rizik i dokumentuj reakcije ukoliko su nasilne. Okruži se prijateljima, porodicom i kolegama: sigurnost je u što širem krugu

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Telefon/Tablet Lokacija Prijava platformi Sigurnost Podrška Računar/Laptop Krivična prijava